Во светот каде зборовите често се губат во бучавата на секојдневието, постојат луѓе кои знаат како да ја ослушнат тишината. Весна Продановска-Поповска е една од нив – професорка по англиски јазик со речиси две децении искуство во високото образование, денес дел од академскиот тим на Факултетот за биотехнички науки при УКЛО-Битола. Но нејзиниот професионален живот е само еден дел од мозаикот кој ја сочинува неа како личност. Другиот, можеби понежен и подлабок, се открива во нејзината поезија.
Преку стиховите на англиски јазик, но и на мајчиниот македонски, Весна допира длабоко до оние што читаат – дури и кога пишува за болка, таа го прави тоа со тишина што зборува погласно од било кој вик.
„Поезијата меѓудругото е мој начин да ја „разбијам“ тишината која надоаѓа во дадени моменти и да ѝ дадам глас со цел мислите да не ми се изгубат меѓу редовите на стресното секојдневие“, вели Весна.

Песните ѝ се објавени на меѓународни платформи како Allpoetry.com, Poetry.com, Festivalforpoetry.com, Our Poetry Archive, како и во списанието Prodigy Magazine, каде може да се најде нејзината песна „Truth“. Делата ѝ се преведени на српски, англиски и италијански, а во моментов чека резултати од неколку меѓународни конкурси.
„Со објавување односно со учества на литературни конкурси почнав неодамна, по заслуга и предлог на една моја многу драга пријателка Белинда Сипковска-Гаштарова, автор на многу песни, раскази и добитник на литературни награди и признанија. Белинда во една прилика побара лектура на една нејзина песна препеана од македонски на англиски јазик и ми испрати неколку тековни конкурси на кои можам да испратам творба, доколку имам нешто спремно. Јас ете така, искрено, ја послушав. Најчесто споделувам свои лични писанија на социјалните мрежи, а во моментов очекувам одговор од неколку конкурси во Србија, Италија и Македонија“, вели Весна.

Пишува уште од основно училиште, првпат запознавајќи ја римата како игра со зборови, инспирирана од творбите на Гане Тодоровски. Иако првите записи ги нема сочувано, духот на тие детски обиди и денес се чувствува во нејзините песни, кои честопати се раѓаат од мигови што другите едвај би ги забележале – еден одраз, еден молк… Инспирацијата најчесто ѝ доаѓа неочекувано – од допир, од слика, од одраз во огледало. А често, и од болка.
„Најголема инспирација ми е, за жал, болката. Така што поезијата е мојот крик.“
Во песната „For What’s Coming“, инспирацијата ѝ била една фотографија што случајно ја направила нејзината ќерка. Фотографија и песна што заедно – како што вели – создаваат „неопишлива целина“.
„Поезијата не е бегство, таа е понекогаш ни го посочува идентитетот на авторот. Јас ја согледувам како сведоштво за чувства, мисли, прашања, прежалени и непрежалени нешта. Преку творбите за мене емоциите добиваат форма и претставуваат тивок проглас за несподеленото. Веројатно нешто повеќе како чин на интимна храброст во обид да се биде искрен во светот во кој живееме денес.“

GRIEF Poem: My Secondhand Memory, by Vesna Prodanovska-Poposka
In this quiet thrift store’s dusty light,
I get a feeling that I can stay and dream night by night.
Like I see a marble with my world held tight,
and your face smiling against mine, shiny and bright.
In those secondhand things, I find you near,
with a smell of the well-known and a voice sincere.
The yearning for you feels so endless,
like a tentacle that I can no longer resist.
Each worn-out piece of fabric full of stories and memories,
and each faded hue,
sends scents to me, quietly saying “I remember you.”
In these thrift store aisles, your shadow remains,
A secondhand love that never wanes.
Објавена на festivalforpoetry.com
For what’s coming….
Stay safe, for what’s coming.
Keep me safe, for what’s coming.
Let it go, for what’s coming.
Be here, be now, for what’s coming.
Blur the edges of the world,
for what’s coming.
Hold the line, for what’s coming, …and just meet the gaze,
as we cannot know what’s coming.
Keep moving, unyielding,
for what’s coming.

Slip into my dreams, then vanish, for what’s coming.
Hear the echoes in the dark, for what’s coming.
Let the silence speak aloud, for what’s coming.
Save the day, for what’s coming.
And hold me by my word, for what’s coming.
….. and then stay, for what’s coming.
Декември ’24
Една петтоодделенка
Во нејзините очиња есента дома е.
Еве ја, рашетана во сите бои и магии, нè гали свилено.
Замолкнува распослана, чиниш ќе векува….
Мижурка и пирка, шепотејќи ѝ за почеток и крај,
за радост и солзи,
за летата долги а кратки и за недостигот кој се чувствува, а лик нема
За мојата
Септември ’24









